Историја развоја машина за вез почетком 20. века

1905
Плауен и Саурер су лансирали машину за вез од 10 величина.
Од 1890. до 1906. индустрија шатл везова у Сједињеним Државама доживела је значајан раст, са 143 основане фабрике и 600 машина за вез шатл. А највећи део је концентрисан у округу Хадсон, Њу Џерси, јер је близу базе индустрије одеће у Њујорку. Насупрот томе, Швајцарска има 6000 шатл машина за вез у употреби.
1907
Роберт Захн, главни инжењер Вомага, развио је потпуно нову аутоматизовану машину која далеко надмашује остале моделе на тржишту.
1911
Индустрија веза у Сједињеним Државама се развила до 241 фабрике за вез шатл, 1013 машина за вез шатл и 5900 запослених; 248 фабрика ручних везова, 1159 машина за ручни вез и 2500 запослених.
Компанија Сингер Севинг Мацхине Цо. почела је да рекламира машину за вез са шест глава коју покреће уређај за скалирање, али је престала да је производи касних 1930-их.
1919
У Фрајбургу у Немачкој, Рудолф Шмит и партнер основали су Буркхардт&Сцхмидт, специјализовану за производњу конца за шивење и вез. Касније је компанија преименована у Мадеира Гамфабрик.
1919-1920
Модни тренд одеће користи велику количину веза, а практичари су остварили највећи профит у историји (што је и данас случај). Покушавају се и неке од најтежих техника веза, укључујући шпански шал.
1920
У Конектикату, САД, Доминицк Голиа је основао Нев Хавен Емброидери, који је на крају еволуирао у Ултраматиц Емброидери Мацхине Цо.